BUNTOVNIK S RAZLOGOM: JOSIP LUKIĆ
Razgovarao: Dario Juričan
Josip Lukić dugogodišnji je aktivni član Blank_filmskog inkubatora. U Blank ga je doveo njegov prijatelj i supatnik redatelj Igor Jelinović. Krenuo je s kratkim igranim filmovima u kojima bez zadrške secira svoja sjećanja i dogodovštine, nedavno je to isto učino u doku filmu i dobio zapažene kritike od Jutarnjeg lista do Novosti. S Josipom je razgovor uvijek bez zadrške, drito u glavu. O Josipu i njegovom temperamentu dalo bi se napisati nekoliko studija, ali na ključno ljudsko pitanje: bih li mu dao da mi pričuva mačku – odgovor je jedno veliko da!
Jesi ispucao po filmovima sve osobne obiteljske frustracije ili ima još toga na lageru? Što novo kuhaš?
Ne znam ni sam, čini mi se da moram radit filmove kako bi se rješavao demona koji me muče pa šta će bit ovisit će o tadašnjim preokupacijama. Moram još snimit projekte na 3 god. faxa, diplomski kratki igrani film i pilot epizodu serije od pola sata koju radimo kombinirano u studiju i na orig. lokacijama tako da ima posla.
Ovo ljeto plan je napisat nešto, ne znam ni ja šta, al da bude dobro, to je cilj. Malo sam umoran od tlačenja ljudi da rade besplatno za mene, bilo bi lijepo probat radit u startu plaćeni projekt, iskusit i tako nešto, bar do 40-te da stignem to, eto 🙂
Jel ti veći gušt biti pored kamere i davat upute ili prići skroz blizu glumcu i reći snimatelju pali pilu?
Ovisno o situaciji, reagiram više manje instikitvno, kako mi dođe, ovisi dosta o glumcu, koliko je talentiran i koliko brzo shvaća, isto tako i sa snimateljem, ali i sa mnom, učim se i ja još nekad od svoje zagrijanosti u trenutku previdim dosta tog. U dokumentarcima je ipak to sve ovisno o nekim stvarima koje ne možeš do kraja iskontrolirat nego probat izvuć najzanimljivije i najzabavnije iz scene, lika, života. Mjerim se onom ako je zanimljivo meni valjda će i gledatelju.
Koliko puta dnevno se ugrizeš za jezik i pomisliš: sad sam prećero..?
Previše. Cijeli život se nekome ispričavam. Zato sam smanjio kontakte i alkohol, ako vas ikad odjebem za nešto, nije u vama problem, do mene je 🙂 Ali nekako u ovim godinama sam se naučio smijat sam sebi i svojim pizdarijama, i radim na tome da znam zašutit nekad, popravio sam se malo. I brže srežem potencijalno neugodnu sitaciju za sebe i drugog, dođe to s godinama. Al dok vi živite uparujete se i reproducirate, neko mora i analizirat sve i kritizirat vas i bit sam, mora bit ravnoteže u ovom divljem svemiru.
Ubacio si se na doku film. Jel ti gušt ili je igrani film i dalje kralj?
Oboje je odlično, različiti osjećaj je dok kao ”stvaraš”. Igrani je kao neki tvoj svijet koji stvaraš iz ničeg, a dokumentarni je ”evo ti svijet pa izvući iz njega nešto”. Iako zapravo može i obrnuto, sve je to ispremiješano, ako nešto kužiš o ljudima i životu, ako nalaziš neku ljepotu, mrak, poeziju il strast u tome onda to može zaživiti dobro i na ekranu, ne znam najviše volim raditi slice of life, ali zašto ne i nešto epski ako ikad osjetim potrebu? Ne treba se ograničavat. Sad me zanima dokufikcija, probao bi nešto tako napravit, vidićemo. U biti svi moji igrani filmovi su poludokumentarci, tako da nema tu neke velike razlike.
Jesi pokazao ocu film Majči?
Stari nema običaj gledat moje filmove, pa mu nisam slao. Mislim da mu se ne gleda film s mojom majkom u gl. ulozi, isto kao što i ona ne bi s njim.
Kruži priča da se voliš fajtat s profesorima na ADU? Koga ćeš izazvati na boks meč kao Siniša Labrović ministra Božu Biškupića?
Haha, kakva novinarska patka, vi ste onaj šta ste Šeksa i Pašalića navukli, jel da, pa di nećete mene? Al nema problema odgovorit ću vam. Ja vam volim iznositi svoje stavove i mišljenje i poglede koji su često različiti od sugovornikovog, makar taj sugovrnik bili vi ili Papa Franjo, moram svoje iznijeti, osim ako vas stvarno do kraja prezirem ili mislim da ste nedovoljno pametni, tad ću vjerojavtno prešutit osim ako niste posebno maliciozni. A u Dalmaciji se strastveno priča i mlatara rukama, pa to je valjda opće poznato. Tako da ono šta meni je samo obična razmjena mišljenja, nekom može izgledat kao ne znam kako ”uzavrela” rasprava. Ne da mi se organizirat ekscese još i planski, dovoljno ih složim neplanirano 🙂
Koji ti je najveći gušt na setu, a kada je bilo momenata kada si pomislio da ćeš u zemlju propast?
Pa kad vidim da npr. snimatelj il neki član filmske ekipe ne može suspregnut smijeh na neke scene koje radimo, ili neke emotivne stvari, milim subjektivno je to. Nekad me prođu trnci po vratu od nečeg, nečije životne situacije ili samo karizme. Često tako kad glumim nekog lika u nečijem filmu pa uđem u to stanje, nemam pojma. Bude dobrih stvari. Nakon zadnjeg Jelinovićevog filma gdje sam imao gl. ulogu odmah nakon seta morao sam otić bez pozdrava i prošetat se sat vremena sam kolko mi je oduzelo energije i djelovalo na psihu. Pokušavam empatizirat s likovima koje snimam ili režiram, stavit se u njihovu kožu, to mi je zanimljivo, kako bi ja djelovao da sam sad on ili ona. Često i previše razmišljam o nekim ljudima i njihovim situacijama, ali im to ne rečem il ne znam dobro plasirat, podrazumijevam da oni to znaju, al nije to tako često.
Bilo je neugodnosti, kad netko vidi moj neki film il scenarij pa se distancira ili se počme drukčije ponašati, neki čak i više ne jave, ali u zemlju sam mislio propast kad mi je prijatelj dopustio da snimam u njegovom novom stanu, a onda ga je član moje ekipe ošamario ispred svih i njegove cure. Jedna od najgorih situacija u životu, bilo mi je toliko neugodno da sam htio nestat s lica zemlje, a nije da nisam iskusan s neugodnostima.
Kad si prvi put došao na radionicu Blanka šta si pomislio?
Đe sam ja ovo došo? Još jedan moj hobi koji će propast i prestat me interesirat, ko i sve u žuvotu. Zašto sam ja otišao iz Splita, svoj stančić, curica, redovan seks, plaćica, Marjan, mali balun, sunce more ae ka prika, šta mi ovo treba smrzavat se na Vukomercu i ručavat Megle s kruhom? Ko je ovaj lik tu Juričan o čemu on priča, šta to znači imat dobar scenarij, ma nikad neću uspjet snimit film. Jebote ovi ljudi na radionici veze nemaju s mozgom. Jesu svi filmaši ovakvi infantilni debilosi? A ka ja sam bolji. Zašto su svi ovako distancirani u ovom Zagrebu? Vidi ove kako me gleda ko da sam luđak par excellance, skužila me. A stvarno sam seljačina. Ko je ova cura koja predaje scenarij, jel sve hrvatske filmašice ovako dobro izgledaju, šta je ovo? Vidi smije se na moje baze. Ovaj Dario je teži debilos, al je duhovit. Biće misli si kog si mi ti ovo doveo Jelinoviću. Vidi ovog s filozofskog, misli da je pametan, tako brižno začešljan, jel popio toplo mlijeko ujutro?.Opet predstavljanje? Zajec je isto neki freak čim ovako trza na moj scenarij, ko bi rekao ovako nježan lik izvana. Ova mala Slavonka je slatka, scenarij joj je užasno dosadan, al slatka je masu, biće brije na hipstere koji misle da su umjetnici jel se drže tako. A možda je grezulja? Ko zna. Aha, vidi ova dva kvartaša skroz kuže moj scenarij bolje od svih, blaženi kvartaši bar kuže život.- I tako dalje , i tako dalje.
Na ADU si, a još uvijek žicaš opremu iz Blanka. Je li to kompliment Blanku ili tuga i jad ADU?
Pa ne znam, zadnji sam snimao s ADU kamerom, al Blank mi je familijarniji. Uvijek je dobro kombinirat. Mislim da smo mi i razmaženi s čime su snimali naše kolege prije 10-15 godina, sad je stvarno lakše doć do opreme i ljudi i svega. Ali uvijek je to trauma i dobro je imat više izvora. Hvala Igoru na postojanju. Al i slavni Mile je isto legenda, ne znam možda pomaže šta nisam klinjo, al uvijek je bio ok sa mnom. Iznajmljivanje opreme je pasji posao, znam to iz konobarskih dana, rad s ljudima je nagora stvar na svijetu većinu vremena, jer ljudi vide samo sebe i svoje potrebe i zaboli ih kuki kolko si ti danas primio mailova i vocapova za opremu, jel te boli glava i jel te žena uzjahala zbog nečeg, i di je objektiv i ton i bla bla. Onda još tu opremu razjebu il ne vrate sve, uvijek je neko sranje.
Napisao si za Blankov Edu portal zreli tekst o tome kako upisati ADU. Jel si dosta vagao što ćeš napisati ili je bilo u dahu?
Pa pošto si ti to editirao znaš da je bilo u nekom dahu, jedna velika palačinka. Al da trudio sam se strukturirati. Javilo mi se dosta ljudi kao s feedbackom pa ti znaš pisat ozbiljne članke, baš mi je to dobro, valjda kako se stalno zajebajem s njima i nepostavljam kao neki pametnjaković ne očekuju to, ljudi su uvijek puni predrasuda, znamo to dobro i ja i ti, jer smo i mi sami takvi. Ne da mi se pričat ozbiljno il pomoć ti ako vidim da si debilos, a ja zadržavam pravo na svoju subjektivnu procjenu koja varira od puno tog, ali nastane nakon mog pomnog skena. Općenito mi je naporno razmišljat da ostavim neki dojam na nekog il se prezentiram najbolje, ovako ne moram razmišljat još i o tom pa budem svoj. Ne bih nikad da me nisi to zatražio. Ili za pare, za pare bi isto. Al ne da mi se. Ionako stalno nešto serem, naporno je to još i čitat.